Univerzitet je po definiciji konzervativna ustanova i nije olako sklon promenama, smatra profesor Dalibor Soldatić, šef Katedre za iberijske studije na Filološkom fakultetu. Temeljna revizija programa radi se na svakih pet godina, za potrebe akreditacije. Poslednjom revizijom na ovoj katedri književnost Latinske Amerike dopunjena je sa takozvanim „post-bum“ periodom i novim tendencijama.
– Profesor tog predmeta ima odrešene ruke da ukaže na novije pisce. Nažalost, sa sadašnjim fondom časova oni jedva pokrivaju u nastavi sve one već normirane autore.
Soldatić dodaje da „studenti imaju otvoren prostor da istražuju i u svojim seminarskim radovima pišu o novim književnim tendencijama i autorima“, ali…
– Primećujem da naši studenti nisu navikli da rade samostalno, da produbljuju svoje znanje. Sa druge strane, ne ide im u prilog to što se dela savremenih autora teško pronalaze i nabavljaju.
Katedra za slavistiku, pak, mnogo lakše dolazi do najnovijih dela ruskih pisaca, a neka od njih, zahvaljujući ličnim poznanstvima, stižu i u rukopisu!
– U Rusiji i dalje postoji tradicija takozvanih debelih časopisa, uglavnom mesečnika, u kojima autori objavljuju najnovija dela. Većina tih magazina stiže i na Katedru za slavistiku – objašnjava profesorka Kornelija Ičin i izdvaja još jednu posebnost njihove katedre. – Mnoge časopise dobijamo i kao privatna lica koja se bave ruskom književnošću, često i od samih autora. Dešavalo se čak i da pročitamo rukopis pre nego što je objavljen.
VREMENSKA DISTANCA JEDNOM napisano, književno delo ostaje uvek isto, ali pristup u tumačenju tog dela može da se menja s vremenom, kaže Dalibor Soldatić:
– Doktorirao sam na delima Marija Vargasa Ljose, to je bilo mnogo pre Nobelove nagrade i poslednjih romana. Da sad ponovo pišem taj rad, bio bi značajno drugačiji – priznaje profesor.
Profesorka Ičin na Filološkom fakultetu predaje rusku književnost i kulturu 20. veka. U okviru ovih predmeta izučavaju se autori koji se kao stvaraoci pojavljuju početkom 20. veka pa sve do onih koji pišu i objavljuju i u 21. veku.
– U okviru kursa drame počinjemo s Čehovom, Gorkim i Andrejevom, a završavamo sa delima Koljade, Griškovca, Slapovskog, Viripajeva, Saveljeva. Uporedo sa tekstovima rade se i teorije ruskog teatra, a analiziramo i tekstove koji se danas izvode na scenama ruskih i drugih pozorišta – objašnjava Ičin.
Bogatu rusku književnu scenu čini i vrhunska poezija. Poslednji pesnik uvršten u program jeste nedavno preminuli Arkadij Dragomoščenko.
Od živih savremenih proznih autora u programu Katedre za slavistiku su Vojnovič, Bitov, Petruševska, Ulicka, Peljevin i Sorokin. Studenti na predavanjima dobijaju i informaciju o mlađim autorima koji su stupili na književnu scenu u poslednjoj deceniji (Prilepin, Astvacaturov).
Profesorka Ičin kaže da je osnovni princip kojim se vode kada odlučuju o novim autorima njihov doprinos razvoju književnosti.
ШК | АРТ 