Архиве категорија: Srbija

Univerzitet je po definiciji konzervativna ustanova i nije olako sklon promenama

Univerzitet je po definiciji konzervativna ustanova i nije olako sklon promenama, smatra profesor Dalibor Soldatić, šef Katedre za iberijske studije na Filološkom fakultetu. Temeljna revizija programa radi se na svakih pet godina, za potrebe akreditacije. Poslednjom revizijom na ovoj katedri književnost Latinske Amerike dopunjena je sa takozvanim „post-bum“ periodom i novim tendencijama.

– Profesor tog predmeta ima odrešene ruke da ukaže na novije pisce. Nažalost, sa sadašnjim fondom časova oni jedva pokrivaju u nastavi sve one već normirane autore.

Soldatić dodaje da „studenti imaju otvoren prostor da istražuju i u svojim seminarskim radovima pišu o novim književnim tendencijama i autorima“, ali…

– Primećujem da naši studenti nisu navikli da rade samostalno, da produbljuju svoje znanje. Sa druge strane, ne ide im u prilog to što se dela savremenih autora teško pronalaze i nabavljaju.

Katedra za slavistiku, pak, mnogo lakše dolazi do najnovijih dela ruskih pisaca, a neka od njih, zahvaljujući ličnim poznanstvima, stižu i u rukopisu!

– U Rusiji i dalje postoji tradicija takozvanih debelih časopisa, uglavnom mesečnika, u kojima autori objavljuju najnovija dela. Većina tih magazina stiže i na Katedru za slavistiku – objašnjava profesorka Kornelija Ičin i izdvaja još jednu posebnost njihove katedre. – Mnoge časopise dobijamo i kao privatna lica koja se bave ruskom književnošću, često i od samih autora. Dešavalo se čak i da pročitamo rukopis pre nego što je objavljen.

VREMENSKA DISTANCA JEDNOM napisano, književno delo ostaje uvek isto, ali pristup u tumačenju tog dela može da se menja s vremenom, kaže Dalibor Soldatić:
– Doktorirao sam na delima Marija Vargasa Ljose, to je bilo mnogo pre Nobelove nagrade i poslednjih romana. Da sad ponovo pišem taj rad, bio bi značajno drugačiji – priznaje profesor.

Profesorka Ičin na Filološkom fakultetu predaje rusku književnost i kulturu 20. veka. U okviru ovih predmeta izučavaju se autori koji se kao stvaraoci pojavljuju početkom 20. veka pa sve do onih koji pišu i objavljuju i u 21. veku.

– U okviru kursa drame počinjemo s Čehovom, Gorkim i Andrejevom, a završavamo sa delima Koljade, Griškovca, Slapovskog, Viripajeva, Saveljeva. Uporedo sa tekstovima rade se i teorije ruskog teatra, a analiziramo i tekstove koji se danas izvode na scenama ruskih i drugih pozorišta – objašnjava Ičin.

Bogatu rusku književnu scenu čini i vrhunska poezija. Poslednji pesnik uvršten u program jeste nedavno preminuli Arkadij Dragomoščenko.

Od živih savremenih proznih autora u programu Katedre za slavistiku su Vojnovič, Bitov, Petruševska, Ulicka, Peljevin i Sorokin. Studenti na predavanjima dobijaju i informaciju o mlađim autorima koji su stupili na književnu scenu u poslednjoj deceniji (Prilepin, Astvacaturov).

Profesorka Ičin kaže da je osnovni princip kojim se vode kada odlučuju o novim autorima njihov doprinos razvoju književnosti.

Ruse čitaju i u rukopisu | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Zamešateljstvo oko Đinđićevih kvadrata

U vreme kada je S. S. iz Beograda, zajedno sa nekoliko desetina zadrugara, pokrenuo spor protiv Stambene zadruge „Kosovo“, u katastru je zgrada na Studentskom trgu 8, kako kaže, papirološki pripadala „Kosovu“. Zato su i S. S. i ostali zadrugari bili iznenađeni kada su čuli da je udovica srpskog premijera Zorana Đinđića, Ružica, zamenila dva stana na Studentskom trgu, od kojih je najmanje jedan baš na ovoj adresi, za dve vile i veliki plac na Dedinju.

Posebno zato što su zadrugari svojevremeno čak uspeli da izdejstvuju zabranu raspolaganja imovinom „Kosova“ na ovoj adresi. Zadrugari su se obratili redakciji „Novosti“ posle teksta o mukama Beograđanke Darinke Tatalović, čiji je otac kupio 12 ari placa i kuću pred rat u Tolstojevoj 35, zbog koje je posle oslobođenja izgubio glavu. Otac je bio običan baštovan, a kuća mu je bez ikakvog obrazloženja oduzeta zajedno sa ostatkom velikog placa koji se vodi na Užičku 40, i koji je nacionalizovan od češkog bankara Bohuslava Boukala. Danas na tom placu živi Ružica Đinđić, a do vile je došla zamenom za dva stana na Studentskom trgu i doplatom.

– Stambena zadruga „Kosovo“ je već godinama u stečaju, a jedan broj najvećih zadrugara, koji su i diktirali sve uslove, uspeo je da naplati potraživanja – kaže S. S. dok pokazuje „tomove“ sudske i druge dokumentacije.

Ova zadruga je imala zgrade još od početka osamdesetih na više lokacija u Beogradu: Studentskom trgu, u Kralja Petra, Višnjičkoj banji, Kijevo-Kneževcu, u Mirijevu…

Problem je bio što su od zadrugara stalno traženi sve veći iznosi da bi im bili završeni stanovi. Ko je odustajao, vraćali su mu uloženi novac koji bi već pojela inflacija. Ljudi su se razboljevali, neki i umirali, pre nego što su došli do svog stana. Našem sagovorniku je tako supruga imala tri infarkta, i na kraju i preminula. Komšija, takođe zadrugar, umro je, a njegova žena se šlogirala. Većina je dobila stanove, ali uz nenormalne doplate. S. S. je, baš kao i mnogi drugi, tužio zadrugu i dobio spor. Ispostavilo se da je stan preplatio oko 150.000 današnjih evra.

Uprkos izvršnim presudama, nije uspeo da dođe do novca. Pošto su postupci dugo trajali, na kraju je odbor poverilaca pred Trgovačkim sudom dogovorio sa zadrugom prinudno poravnanje. Međutim, i ovde su mnogi ostali zakinuti, a S.S. je do danas uspeo da naplati samo oko 3.000 evra.

Grupa zadrugara sa sa izvršnim rešenjem Trgovinskog suda obratila tadašnjem Četvrtom opštinskom sudu i izdejstvovala rešenje o izvršenju i zabranu raspolaganja imovinom „Kosova“ na Studenstkom trgu 8, gde je bila i centrala Stambene zadruge. Trebalo je da se ta imovina proceni i proda, a da zadrugari sa izvršnim presudama budu isplaćeni.

– Znam da se zgrada u vreme kad smo izdejstvovali zabranu vodila na „Kosovo“ u papirima, a posle toga, praktično, imovina nije smela da bude otuđena a da se ne namire poverioci. Kako i koliko toga je otuđeno i kako je jedan od tih stanova postao vlasništvo premijerove udovice, do danas nam nije jasno – kaže S. S., koji i dalje ne odustaje od namere da povrati izgubljen novac.

BEZ ISTRAGE

NEKOLIKO zadrugara podnelo je i krivične prijave Republičkom javnom tužilaštvu verujući ne samo da su ispali žrtve velike prevare, već i da su se novac i nekretnine na volšebne načine odlivali iz zadrugarske mase. Do danas, međutim, nadležni organi nisu pokrenuli istragu koja bi potvrdila ili oborila njihove navode.

Zamešateljstvo oko Đinđićevih kvadrata | Društvo | Novosti.rs.

Šarić se predao jer želi istinu, čeka se odluka o pritvoru; Vučić: Šarić ne može biti svedok saradnik

Narko bos Darko Šarić, koji je uhapšen rano jutros u zajedničkoj akciji državnih organa Srbije i Crne Gore, sleteo je u pratnji policije na beogradski aerodrom. On oko 9.30 sati, nakon što je identifikovan u Policijskoj upravi Beograd, upućen ka zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici.

15:9 – Šariću određen pritvor do 60 dana

BEOGRAD – Specijalni sud u Beogradu odredio je pritvor do 60 dana narko-bosu Darku Šariću zbog opasnosti od bekstva i drugih razloga u konkretnom slučaju.
Dežurno krivično vanpretresno je našlo da i dalje stoje razlozi zbog kojih mu je pritvor bio određen 9. decembra 2010. godine, precizira se u saospstenju suda.
Pritvor traje do dalje odluke suda, a najduze 60 dana, napominje sud.
Pritvor mu je određen zbog opasnosti od bekstva, bojazni da bi boravkom na slobodi mogao da ponovi krivično delo, s obzirom na to da postoji opravdana sumnja da se u konkretnom slučaju radi o veoma ozbiljnom i organizovanom švercu kokaina, kao i činjenici da je ranije osuđivan.
Takođe, krivično vanpretresno veće prihvatilo je i predlog Tužilaštva za organizovani kriminal da se Šariću odredi pritvor zbog toga što je za krivična dela koja mu se stavljaju na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a način izvršenja i težina posledice su takvi da su doveli do uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Šariću kao organizatoru kriminalne grupe za švec kokaina preti kazna do 15 godina zatvora.
Suđenje Šariću i njegovoj grupi optuženoj za šverc kokaina, nastavlja 24. marta pred Specijanim sudom, kada će se znati da li iznosi odbranu ili će tražiti vreme za pripremu.
Darko Šarić je krivičnom vanraspravnom vehcu Specijalnog suda na saslušanju rekao da se skrivao u Latinskoj Americi i delu Južne afrike, i „da se dobrovoljno predao“, preneo je novinarima ispred Specijalnog suda njegov branilac Radoslav Baćević nakon završenog saslsusanja.
Šarić je sudu ispričao da se odlučio na predaju pošto je lociran u Latinskoj Americi od strane bezbedbosnih službi Srbije i Crne Gore, naveo je advokat Baćević.
Advokat je objasnio da je Šarić želeo da bude iz Latinske Amerike prebačen u Crnu Goru kako bi se video da porodicom s kojim je imao priliku da tamo razgovarao oko pola sata, kao i jer „veruje da će suđenje biti fer i pošteno i da će se utvrditi istina“.
Šarić je jutros avionom prebačen iz Podgorice prebačen u Beograd i nakon što je identifikovan u Policijskoj upravi Beograd, sproveden je u zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici gde je smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Beogradu.
Šarić je jutros uhapšen u zajedničkoj akciji organa Srbije i Crne Gore.
Šarić se tereti za organizovanje međunarodne trgovine narkoticima, a u žižu svetske javnosti došao je nakon zaplene tri tone kokaina do koje je došlo zahvaljujući saradnji MUP-a Srbije i američke agencije DEA.
14:51 – VUČIĆ: ŠARIĆ NE MOŽE BITI SVEDOK SARADNIK
Optuženi za šverc više tona kokaina, Darko Šarić, ne može dobiti status svedoka saradnika, jer je optužen kao organizator kriminalne grupe, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić.

13:30 – ŠARIĆ SE NIJE KRIO U CRNOJ GORI

Ministar pravde Crne Gore Dušan Marković izjavio je danas da Crna Gora nije među zemljama gde se skrivao najtraženiji narko bos Darko Šarić, te da je on jutros boravio u Podgorici sat vremena, koliko je trajao njegov transfer u Srbiju.
Marković je na konferenciji za novinare, povodom hapšenja Šarića, rekao da nije tačno da je Šarić uhapšen pre 15 dana.
„On je preuzet na teritroriji jedne Latinoameričke države i transferisan preko Crne Gore u Srbiju“, rekao je crnogorski ministar.
„Pretpostavljam da je Šarić juče uhapšen u Latinskoj Americi. Crna Gora nije zemlja gde se Šarić skrivao. I kad bih znao u kojoj državi je uhvaćen ne bih smeo da kažem zbog postupka u Srbiji. Tvrdim da je Šarić u Crnoj Gori jutros bio samo u period od 6.30 do 7.30 časova“, kazao je Marković.
Ocenio je da je hapšenje Šarića dobra stvar za Crnu Goru s obzirom na manipulacije u javnosti da se on tu skrivao.

„Danas je to palo u vodu“, rekao je Marković.
Marković je istakao da se na podgoričkom aerodromu Šarić video sa svojom porodicom, što je bio jedan od njegovih zahteva.
Na pitanje može li se očekivati hapšenje osoba koje su sarađivale sa Šarićem i omogućile mu da pobegne iz Crne Gore, Marković je rekao da je hapšenje potvrda opredeljenosti dve države da sarađuju na najvažnijim pitanjima.
„To opredeljenje više niko ne može dovesti u pitanje. Ova akcija ima za cilj da razotkrije čitavu mrežu. Hapšenje nije dovoljno, verujem da će se uspeti u tome da se dođe do najvećeg broja njegovih saradnika u toj kriminalnoj mreži, a i sam ministar pravde Srbije Nikola Selaković je to nagovestio“, kazao je Marković.

13:23 – ŠARIĆ VERUJE U FER SUĐENjE I ŽELI ISTINU
Darko Šarić je krivičnom vanraspravnom veću Specijalnog suda rekao da se skrivao u Latinskoj Americi i delu Južne afrike, i „da se dobrovoljno predao“, preneo je novinarima ispred Specijalnog suda njegov branilac Radoslav Baćević nakon završenog saslsusanja.
U ovom momentu, prema rečima advokata, još nije odlučeno o pritvoru.
Šarić je sudu ispričao da se odlučio na predaju pošto je lociran u Latinskoj Americi od strane bezbedbosnih službi Srbije i Crne Gore, naveo je advokat Baćević.
Advokat je objasnio da je Šarić želeo da bude iz Latinske Amerike prebačen u Crnu Goru kako bi se video da porodicom s kojim je imao priliku da tamo razgovarao oko pola sata.
Osim toga, advokat je dodao, Šarić se predao jer „veruje da će suđenje biti fer i pošteno i da će se utvrditi istina“.
Na pitanje kako mu je delovao, advokat je odgovorio: „Kao čovek koji želi da dođe i da se utvrdi istina“.

On je najavio da će sutra ići u dužu posetu Šariću kako bi se dogovorili šta će raditi 24. marta kada je zakažan nastavak suđenja.
Prema njegovim rečima, Šarić je do sada primio 10 optužnica, i treba da sae vidi da li je spreman da sada iznese odbranu ili kasnije.
Advokat Darka Šarića očekuje odluku o ptirotvu u toku dana.
On je napomenuo da je tužilaštvo predložilo pritvor zbog opasnosti od bekstva, uznemirenja javnosti i zaprećene kazne za krivično delo za koje se tereti.

12:48 – VLADA: USPEŠAN KRAJ VELIKOG POSLA
VLADA: USPEŠAN KRAJ VELIKOG POSLA

O hapšenju Darka Šarića bilo je reči i na posebnoj sednici Vlade Srbije. Odlazeći premijer Ivica Dačić rekao je da Vlada pozdravlja ovaj događaj i pohvaljuje sve državne organe koji su učestvovali u hapšenju. To će doprineti da se proces protiv ove kriminalne grupe uspešno privede kraju. Sve ovo je pokazatelj svelike posvećenosti borbi protiv kriminala i uspešnosti regionalne saradnje u otkrivanju počinilaca krivičnih dela.

Potom je neke detalje o hapšenju izneo prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. On je otkrio da se, posle jasnih saznanja da je lociran i da Šariću preti hapšenje, 24. februara Vladi obratio njegov branilac i ponudio bezuslovnu predaju, što je prihvaćeno iz nekoliko razloga – da ne bi bilo odugovlačenja procesa ekstradicije, zbog izbegavanja mogućeg krvoprolića u slučaju hapšenja i zbog želje da se Šarić konačno nađe pred srpskim pravosudnim organima.

– Vest da se Darko Šarić, posle više od četiri godine bekstva, nalazi u pritvorskoj jedini je velika i dobra za građane Srbije, ali i za sve u regionu i Evropi – istakao je Vučić. – Radna grupa koja je formirana unutar BIA obavila je ogroman posao koji je podrazumevao: tajno paćenje pripadnika klana, video-nadzor brojnih objekata, presretanje komunikacije, tajne pretrese, geografsko pozicioniranje, praćenje saradničke mreže, međunarodnu saradnju sa parnerskim službama.

On je dodao da posebnu zahvalnost upućuje američkoj službi CIA zbog njenog doprinosa ovoj akciji, kao i Ministarstvu pravde Crne Gore. Vučić je rekao da se izašlo u susret Šarićevom zahtevu da se pre nego što bude predat organima Srbije, upriliči suret sa suprugom, ćerkom i sinom i to polusatno viđenje je obavljeno u međunarodnoj zoni podgoričog aerodroma.

– Jasno je da ne možemo obelodaniti sve detalje ovog ogromnog i komplikovanog posla. Nadam se da će pravosudni sistem u efikasnom i fer postupku doneti pravdu, a da će krivci dobiti zasluženu kaznu – zaključio je Vučić.

12:20 – RADISAVLjEVIĆ: U TOKU JE SASLUŠANjE, SUD ODLUČUJE O PRITVORU

RADISAVLjEVIĆ: U TOKU JE SASLUŠANjE, SUD ODLUČUJE O PRITVORU

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević potvrdio je da je u toku saslušanje Šarića i čeka se izjašnjavanje suda o pritvoru. On se zahvalio kolegama iz regiona na saradnji koja je dovela do konačnog hapšenja.
– Otvoriće se i druga pitanja, kao ona o tome kako je pobegao iz zemlje, da li mu je neko u tome pomagao i sa kim je sve bio u kontaktu – rekao je Radisavljević.

12:13 – SELAKOVIĆ: ŠARIĆ SE BEZUSLOVNO PREDAO

SELAKOVIĆ: ŠARIĆ SE BEZUSLOVNO PREDAO

U Vladi Srbije počela je konferencija za novinare povodom hapšenja Darka Šarića. Prvi se javnosti obratio ministar pravosuđa Nikola Selaković.
– Ovo je veliki dan za Srbiju, region i ceo svet. Danas je priveden osumnjičeni za teška krivična dela krijumčarenja opojnih droga i pranje novca Darko Šarić.

On je podsetio da je preduslov da se ovo dogodi bilo formiranje posebne radne grupe u okviru BIA u junu 2013. godine sa isključivim zadatkom da se bavi lociranjem i hašenjem Darka Šarića. U lociranju Šarića veliku ulogu su imali i MUP Crne Gore, kao i Ministarstvo pravde CG, ali i čitava mreža bezbednostnih agencija drugih država – američke, slovenačke, italijanske, belgijske, austrijske, švajcarske…

Paralelno se odvijao i jedan pregovarački proces. Počeo je u onom trenutku kada je hapšenje postalo sasvim izvesno. Naši operativci su locirali njegovo kretanje u nekoliko zemalja Latinske Amerike. Ministarstvo pravde dobilo je zahtev za kontakt od branioca Šarića. Da bi se izbeglo krvoproliće i žrtve prilikom hapšenja, ponuđena je njegova bezuslovna predaja organima Republike Srbije. To se desilo pre oko mesec i po dana. Nisu zahtevani nikakvi ustupci u korist okrivljenoga. Ono što se tražilo jeste da mu se omogući kontakt sa braniocem, majkom i sinom pre dolaska u Srbiju, što je i učinjeno – objasnio je Selaković.

11:59 – MUP CG: ŠARIĆ SE PREDAO

MUP CG: ŠARIĆ SE PREDAO

Osumnjičeni za šverc kokaina Darko Šarić se predao, objavile su danas TV Vijesti, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore.
Šarić se predao da ne bi bilo nasilnog hapšenja, prenose Vijesti.

11:08 – ADVOKAT: ŠARIĆ ĆE ODGOVARATI GDE SE SKRIVAO

Darko Šarić će danas u Specijalnom sudu biti ispitan o tome gde se skrivao od početka procesa do hapšenja, rekao je Tanjugu njegov branilac Radoslav Baćević.

Baćević je potvrdio da će prisustvovati saslušanju Šarića u Specijalnog sudu na okolnost određivanja pritvora.

„Njega će krivično vanpretresnokrivično veće danas ispitati samo o tome gde je boravio, odnosno gde se skrivao i odlučiti da li ostaje na sanzi rešenje kojim mu je ranije određen pritvor“, naglasio je advokat.

Baćević je napomenuo da to saslušanje neće trajati duže od desetak minuta.

10:16 – ŠARIĆ NA SASLUŠANjU

Narko bos Darko Šarić priveden je u Specijalni sud nešto pre 10 sati, gde će biti saslušan na okolnost određivanja pritvora, izjavila je Tanjugu portparol suda Dušica Ristić

Ona je precizirala da će Šarića saslušati dežurno krivično vanpretresno veće u toku dana.

09:20 – SVEDOCI SARADNICI

Iako je prema šest spojenih optužnica optuženo ukupno 39 članova Šarićeve grupe, na optuženičkoj klupi Specijalnog suda u Beogradu naći će se, osim Šarića 11 optuženih, pošto je njih 16 u bekstvu, devet je priznalo krivicu, a trojica su dobila status svedoka saradnika.

Svedoci saradnici su Radan Adamović, Nebojša Joksović i Draško Vuković. Oni nisu izuzeti iz optuženja iako im se na kraju procesa ne izriče kazna, kao „nagrada“ za saradnju u rasvetljavanju krivičnih dela.

Od podizanja prve optužnice u aprilu 2010. godine devetorica optuženih je pravosnažno osuđeno na osnovu sporazuma sa Tužilaštvom za organizovani kriminal prema kojima su priznali krivicu.

Sporazume o priznanju krivice tužilaštvom su zaključili Dragan Labudović, Boris Laban, Miodrag Aleksandar, Mirko Miodragović, Miloš Pandrc, Nikola Pavlović, Dejan Rašić, Marko Vorotović i Miloš Krpović.

Oni su osuđeni na kazne od dve godine i devet meseci do deset i po godina zatvora, plaćanje sudskih troškova, a mnogima su trajno oduzeti stanovi, automobili i novac, kojima se u budžet slilo više od milion evra.

Darku Šariću i osobama koje su povezane sa njim u protekle četiri godine oduzeto je niz nekretnina, luksuznih vila, kuća, stanova, lokala, poljoprivrednih dobara, preduzeća, hotela, automobila, kao i sav prateći inventar.

Šariću se izgubio se trag u oktobru 2009. godine tokom akcije „Balkanski ratnik“, koja se odvijala istovremeno u Urugvaju i Beogradu i do sada mu se sudilo u odsustvu.

Godinu kasnije uhapšen je i njegov brat Duško Šarić kome se zbog kokaina i pranja para sudi u Crnoj Gori.

Šarićeva grupa počela je da se raspada pre četiri i po godine nakon međunarodne akcije „Balkanski ratnik“, kada je u urugvajskoj luci zaplenjeno oko 2,2 tone kokaina, na jahti hrvatskog državljanina Anastazija Martinčića, takode pripadnika Šarićeve ekipe. I pored svih optužnica, istraga se u ovom slučaju i dalje nastavlja, posebno u pravcu veza tog klana sa državnim strukturama u Srbiji.

08:09 – PRED SUDOM 24.MARTA

PRED SUDOM 24.MARTA

Darko Šarić bi trebalo prvi put da se pojavi pred Specijalnim sudom 24. marta, za kada je zakazan nastavak suđenja pripadnicima njegove kriminalne grupe, koji se terete za šverc više od tri tone kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine, najavljuje MINA.

Iako je prema šest spojenih optužnica optuženo ukupno 39 članova Šarićeve grupe, na optuženičkoj klupi Specijalnog suda u Beogradu naći će se, osim Šarića 11 optuženih, pošto je njih 16 u bekstvu, devet je priznalo krivicu, a trojica su dobila status svedoka saradnika.

Svedoci saradnici su Radan Adamović, Nebojša Joksović i Draško Vuković. Oni nisu izuzeti iz optuženja iako im se na kraju procesa ne izriče kazna, kao „nagrada“ za saradnju u rasvetljavanju krivičnih dela.

07:32 – UHAPŠEN ŠARIĆ

UHAPŠEN ŠARIĆ

Narko bos Darko Šarić, koji je uhapšen rano jutros u zajedničkoj akciji državnih organa Srbije i Crne Gore, sleteo je u pratnji policije na beogradski aerodrom. On oko 9.30 sati, nakon što je identifikovan u Policijskoj upravi Beograd, upućen ka zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici.

Tokom dana biće održana vanredna sednica Vlade Republike Srbije, čija će tema biti hapšenje Šarića.

Šarić je uhapšen u zajedničkoj akciji dva ministarstva pravde, Srbije i Crne Gore, zbog čega je srpski ministar pravde Nikola Selaković nekoliko puta bio u Podgorici u proteklom periodu.

Šarić se predao jer želi istinu, čeka se odluka o pritvoru; Vučić: Šarić ne može biti svedok saradnik | Hronika | Novosti.rs.

Из тзв. „књига без будућности“ / Бела Тукадруз

Платформа новог погледа на послератну српску књижевност (1945 2000). Увод у превредновање

Бела Тукадруз (2012, снимак Иван Лукић)
Бела Тукадруз (2012, снимак Иван Лукић)

(…) Нека места имају привилегију, ако су проживела пуни живот. Није ово Аркадија, већ видиковац.(У Кучеву сам, као гимназијалац, становао код рођака чија је кућа била на једном од висова изнад вароши. Чим бих се пробудио и погледао кроз прозор, јер постеља ми беше крај прозора, нарочито за време пролећа, бацао сам поглед према Кучајни и висовима Хомоља. Дебело брдо је било голо и зељасто, као коњске сапи, предивно. Светлост је стварала чуда, светлости сам једино захвалан што је истицала ситнице, које ми се сада чине скупље од дијаманата. Чак и воњ из штале, или јато кокошака под шљивама. Ограда од цигле. Прекрасна јутра пролећна натопљена густим мирисом плавог јоргована. Кучево, доле у измаглици. Пек, иза јабланова, према Нересници. Јер то породично гнездашце у коме сам проживео четири године као ученик гимназије беше високо, као гнездо орла. И оно што је у свему томе било најлепше јесте оно што сам можда доцкан препознао: поглед одозго, јасан, ванредан, краљевски, језа висине. Не из тог породичног рођачког гнездашца у Кучеву, где сам чезнуо годинама за немогућим, судбина ме је, помишљам, повела одавде у легенду, овде сам препознао – све.

Гогољ је био у праву кад је писао: Божанствена Литургија је вечно понављање великог подвига љубави који је за нас извршен. Да, човечанство је сувише дуго боловало од своје непостојаности… Важније од писања књига је – схватити тај велики подвиг љубави који је за нас извршен. Ја можда говорим несређено, али ове напомене могу бити плодоносне. Треба вршити или подносити насиље да бисмо видели боље или другачије, каже на једном месту Пол Валери, и додаје:

Дани који долазе, знају ТАЈНУ. Валери је тачно схватио смисао корисности тајне. Оно што је јасно не одолева страху. / Само тајне формуле омогућују наду, у немирима, кад све оно што је јасно постаје страшно или ништа. / Очајање се појављује кад не знамо шта треба чинити, али једна магична реч омогућује нам да деламо изговоривши је, не знајући да ће бити корисна

Салаш у Дубравама, није, наравно, оно што је био некада, у својим најбољим данима. То се види по много чему. По шуми, која је одасвуда узнапредовала минулих деценија. По буњишту, иза салаша, већ ураслом у травуљину.

„Јесте ли се некада добро загледали у буњиште ?“ упитао ме је једног поподнева Сенковић, док смо лежали у трави и пушили, иза салаша.

„И у оно бујно растиње које успева на њему? Јесте ли, барем некада, иза неког нахереног и трулог плота, видели коприве и њихове чаробне цветове?“

Погледао сам га помало зачуђено.

„Много шта од онога што се пише, или објављује, не само последњих година, него од 1945. године, од литературе првобораца комуниста, подсећа на слику са буњишта, или на чаробне цветове коприва. Ми имамо књижевну критику која не вреди ни пет пара! Она хвали и подржава коприве, а не види брестове. Они чак нису ни водоноше са извора. Бодлерово Цвеће зла као и Нови цветови зла су актуелнији, ближи истини од ма које књиге оних чувених и генијалних писаца тзв. обавезне школске лектире из наше младости. Ћосић, Исаковић, Михиз – читаве скупине и егземплари, Савић, Јосић Вишњић, па и ови најновији  постмодернисти“, све ће то временом време одмерити, и шта ће од свега тога остати?

Таштина и буњиште и лицемерје су однеговали најфантастичнију флору и фауну наше националне књижевности. Свет их не преводи, јер свету се не може продати рог за свећу. И не треба жалити због тога, не, ни једног писца делимичних истина не треба жалити! Сви они писци или интелектуалци које је окупио конзензус у тотализму, однеће будућност доврага!

Много има малограђана и тројанских коња у нашој књижевности…Крив је наравно тоталитарни систем, перфидност и вештина тајне или политичке полиције, много тога нисмо знали, али то није оправдање јуче и данас ни за кога. Породице су често играле улогу „изолатора“, вешто су скривале истину о злу од младих људи. У оној мери у којој је породица, или школа, или књижевност и књижевна критика, публицистика и штампа уопште била успешнији „изолатор“ и сачувала децу од прераног сазнавања истине о величини зла, Потпуне Истине, у тој мери је наша књижевност и култура провинцијална. Тотализам је у људским душама, народима и појединцима, произвео нешто страшно. У околини Чернобиља, после катастрофалне хаварије атомске централе, и даље расту и успевају печурке чије је брање забрањено и опасно по здравље, јер је земљиште загађено на хиљаде година на дубини до пола метра и више. Расту огромне печурке, отровне и опасне по здравље, па ипак, људи их тамо беру, једу… Тотализам је иза себе оставио пустош и вирус уништења, који ће још дуго сакатити човечанство, конкретне људе…”

________ одломак из једне од мојих тзв. „књига без будућности“

Dimitrije Vojnov: Život u Srbiji nije za svakoga

REČI I DELA* IMA li reč umetnika danas javni značaj i korektivnu ulogu u društvu?
– Čini mi se da su zahvaljujući oportunim angažmanima u kampanjama političkih stranaka umetnici kod nas često pitani o stvarima za koje apsolutno nisu kompetentni, tako da postoji privid njihovog uticaja koji je postojao u ranijim vremenima. Međutim, ranije su umetnici uticali na javnost pre svega kroz svoje delo, a potom i kroz prateće javne nastupe. Danas su vrlo retki umetnici koji utiču na javnost kroz dela, ali su prisutni u medijima. Voleo bih kada bi kod nas ponovo došlo vreme u kome bi filmovi, romani ili ciklusi slika zaista imali uticaj na društvo i govorili više od izjava svojih autora.

========================================

U Africi je podela na plemena kakvu danas poznajemo nastala pod uticajem britanskih kolonijalnih vlasti. Tako mi se čini da je intenzitet ideoloških podela u Srbiji neprestano pojačavan sa strane, o čemu svedoči i činjenica da se čak i neki prošli događaji, kao što je Drugi svetski rat, nalaze u žiži interesovanja kao da smo upravo usred tog sukoba – kaže za „Novosti“ dramaturg, scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov, tumačeći srpske podele i zavađene strane koje izbijaju u prvi plan i povodom tumačenja prošlosti koja se nudi u aktuelnoj seriji „Ravna Gora“, i kada su u pitanju ostale ključne nacionalne nedoumice iz bliže i dalje istorije, iz naše svakodnevice.

Kao predstavnik mlade garde srpskih stvaralaca i intelektualaca Vojnov, autor scenarija za „Montevideo“, „Doktora Reja i đavole“, „Šišanje“, treći deo „Anđela“, urednik filmskog bloga „Doba nevinosti“, za naš list govori o tužnoj slici naše kulture, dometima i integritetu srpskog filma i umetnosti, opalom poverenju u demokratiju, postojećoj nadi u bolje sutra…

– Ako još možemo i da opravdamo opterećenje podelama iz Drugog svetskog rata kao suočavanje sa jednim od temeljnih pitanja savremene civilizacije, za aktuelne podele definitivno nema opravdanja. Naročito kada pogledamo kako stranci, kao glavni generatori tih podela, lako mogu da sarađuju sa svim protagonistima tih sukoba kada im ovi zatrebaju – kaže Vojnov.

* Da li je srpska filmska umetnost dorasla velikim nacionalnim istorijskim temama?

– Ovo je važno pitanje. Smatram da u pogledu skrupuloznog prilaza istorijskim izvorima naša kinematografija nije dovoljno ozbiljna i da nema dovoljno integriteta da istinski rekonstruiše ozbiljne događaje iz prošlosti. No, to isto važi i za naše istoričare koji su svoju nauku pretvorili u biznis i različito tumače događaje u zavisnosti od aktuelnog naručioca. S druge strane, čini mi se da autori sve više žele da se bave temama iz prošlosti pošto je samo u njima relativno lako prikazati prave heroje. Odavno nismo imali film koji u savremenom dobu, ili bližoj prošlosti, govori o herojstvu, izuzev uslovno rečeno Golubovićevih „Krugova“. Dakle, kinematografija beži u prošlost kako bi imala svoje heroje.

* Nedavno smo imali i podele na „srpske“ i „antisrpske“ filmove. Kako shvatate patriotizam?

– Smatram da je Ajdačićeva izjava o antisrpskim filmovma bila izuzetno toksična, ali je otvorila niz zanimljivih tema. Jedna od njih je kako su, u strahu da će izgubiti državne subvencije, autori nekih nesumnjivo politički angažovanih filmova krenuli da se brane time kako umetnost ne treba mešati sa politikom iako je baš ovo prilika da dokažu kako su svojim delima očigledno pogodili sam centar problema. Svaka velika kultura pokazuje svoju snagu time što je spremna da govori o svojoj mračnoj strani. Čak je i popularna kultura kada je osigurala poziciju dekonstruisala svoje heroje, recimo Betmena. Međutim, kod nas je prisutno bavljenje mračnom stranom unutar jedne inferiorne kulture. Otud mnogi naši filmovi sa kritičkim stavom nisu istinsko preispitivanje već pokušaj da se umetnička inferiornost prevaziđe kroz politizaciju. Danilo Kiš je o tome pisao u svom eseju „Homo poetikus, uprkos svemu“. Ista pravila važe i danas. Jedini patriotizam koji treba da važi u filmu jeste vezan za njegov kvalitet. Dakle, o čemu god da govori film, ako srpski gledalac oseti ponos što je takvo kvalitetno delo poteklo iz njegove kulture a strani gledalac oseti poštovanje i zainteresuje se, zadatak je ispunjen.

* Rekli ste da građani sve manje veruju da je finansiranje kulture prioritet ovog društva? Zašto je to tako?

– Građani, nažalost, više ne prepoznaju autoritet u institucijama kulture. Kada je nastupila opšta deregulacija u medijima usledio je i period demistifikacije svih vrednosti u koje se verovalo pa tako i same kulture. Kulturni radnici su stekli loš imidž zahvaljujući svojoj pohlepi i oportunizmu, kvalitet njihovih radova je opao, i nastupila je opšta estradizacija.

* Šta o nama govori dugogodišnja zbrka u kulturnim institucijama?

– Čini mi se da su kulturne institucije pre svega izgubile svoju osnovnu ulogu a to je kreiranje i sprovođenje kulturne politike i da su se pretvorile u svojevrsne socijalne ustanove u okviru kojih razni ljudi, od administrativaca do samih umetnika ostvaruju svoju egzistenciju. U trenutku kada je plata postala glavno merilo a ne rezultat, naše institucije su izgubile sve bitke. Zato je i borba za funkcije u njima tako grčevita jer se sukobe oko platnog spiska a ne oko repertoara. Nisam siguran na koji način će te institucije povratiti svoj kredibilitet.

* Koliko svakodnevni srpski politički rijaliti šou utiče na mentalno zdravlje nacije?

– Najbolje čuvana tajna srpske politike je da se u ovom trenutku verovatno ništa neće rešavati pošto naša pozicija ne obećava da u bilo kom pogledu možemo postići dobra rešenja. I sada smo u fazi čekanja. Znajući to, političari svoje aktivnost pomeraju sa onoga čime treba da se bave na međusobne obračune, simulirajući nekakav politički život dok zapravo politički hiberniramo. Čini mi se da su retke zemlje u kojima se stranke koje se toliko malo razlikuju tako žestoko sukobe pred građanima. Ipak, čini mi se da poverenje građana u demokratske procedure ovih dana dostiže svoj minimum. Ožiljci na moralnom tkivu su vidljivi, a ljudi su i dalje zavađeni.

* A novine i televizija koja je, kako kažete, jedini sadržaj znatnom delu stanovništva?

– Srbija je zemlja nezaposlenih i starih ljudi. Otud je ulazak tržišnih principa u medije poguban za nas jer novine i televizija igraju neprirodno veliku ulogu u našem društvu. Sadržaji koji se nude građanima jesu derivati zapadnih formata, ali su kod nas premešteni u potpuno pogrešan kontekst. Dok tamo tabloidi i rijaliti emisije služe za odmor radnika, i bazirani su na nečemu što u sebi nosi primese pornografije, kod nas je to velikom delu građana domininatna slika sveta. Paradoksalno, kulturrasistička javnost napada turske serije, a ja smatram da su one upravo nešto najkvalitetnije među onim što na našim televizijama postiže velike rejtinge. Inače, ne znam da li ste primetili kako sada televizije više govore o šeru nego o rejtingu kada mere gledanost? To je znak da opšta gledanost televizije opada, čak i ispod pedeset procenata. Dakle, građani žele nešto drugo ali nema ko da im ponudi.

* Kažete da se kriza kulturnog sektora u društvu prepoznaje u domenu predstavljanja te oblasti u medijima?

– Apsolutno. Većina dnevnih novina recimo uopšte nema filmsku kritiku a i tamo gde ima ona izlazi stihijski i sumnjivog je kredibiliteta. Isto važi i za druge forme. Članci o dešavanjima u kulturi su često senzacionalistički i slabo istraženi, a mnoge vesti se svode na nekritičko prenošenje saopštenja za javnost koja su često štura ili prepuna laži. Mnoge televizije uopšte nemaju emisije o kulturi. Situacija je katastrofalna.

* Delite li mišljenje sa onima koji kažu da se danas ne ceni i ne afirmiše talenat?

– Ne bih rekao da se ne afirmiše talenat. Pre bih rekao da se usled oskudice veoma suzio spektar talenata koji se traže. Mislim da je izuzetno teško u oskudici istovremeno omogućavati mladim ljudima da debituju, zrelim da ostvaruju kontinuitet i starima da polako zaključuju svoje opuse. Pošto postoji pokušaj da se sve tri linije isprate, čini mi se da onda samo po jedna linija mladih, zrelih i starih dobija priliku da radi a da se neke druge zanemaruju. I tu onda počinju da odlučuju razni faktori, od kojih nisu svi negativni ali svaki za sebe jeste ograničavajući.

* Da li smo u decenijama duhovnih potresa razvili neke druge talente?

– Život u Srbiji je zanimljiv, ali nije za svakoga. Mislim da smo do sada naučili da se borimo i to je veoma važno za svaku oblast.

* Šta vam daje nadu da će doći bolji dani?

– Nadu mi daje to što se pojavljuju generacije mladih ljudi koje shvataju da nove tehnologije omogućuju lakšu realizaciju nekih zamisli i otvaraju nove perspektive za komunikaciju i afirmaciju. S druge strane, čini mi se da nove generacije neće čekati da im se neka institucija smiluje i pruži priliku. Žao mi je samo onih generacija koje nisu imale uslove za tu vrstu autonomije i sada praktično nisu ništa ostavile iza sebe.


LOKALNI USUDI
* DA li su srpska književnost, film ili muzika već punopravni članovi Evrope ili i tu zaostajemo?

– Smatram da ni u jednom domenu kulture nismo punopravni članovi Evrope pošto niti imamo autonomiju u pogledu produkcije, niti imamo snage da diktiramo trendove. U odnosu na samu Evropu se nalazimo u inferiornom položaju, a ono što njih zanima da preuzmu odavde je samo jedan segment kulture, mahom vezan za naše lokalne usude i ideologiju. Nažalost, naša kultura ima samo jedan adut, a to je činjenica da naša publika još uvek povremeno ume da ceni i masovno podrži nešto što pretenduje na kvalitet. Recimo, dobitnici NIN-ove nagrade redovno postaju bestseleri.

Dimitrije Vojnov: Život u Srbiji nije za svakoga | Kultura | Novosti.rs.