Ознаке

NEMA političke teme koja izaziva toliko polemika među partijama i istovremeno toliko jedinstva među građanima, kao što je učlanjenje Srbije u NATO. Između 60 i 70 odsto žitelja konstantno se izjašnjava protiv ulaska u Alijansu, ali je broj organizacija i partija koje su „za“ u blagom porastu.

Prošle nedelje održana je Prva beogradska nedelja NATO pod pokroviteljstvom NATO odeljenja za javnu diplomatiju i uz podršku Ambasade Slovačke. Organizatori su bili Centar za evroatlantske studije (CEAS) i Resurs centar Stari grad.

U isto vreme, u Crnoj Gori se rasplamsala rasprava o ovoj temi, a povod je bila inicijativa da se o članstvu odlučuje u parlamentu, umesto na referendumu. I tamo raspoloženje javnosti ne ide naruku promoterima Severnoatlantskog saveza, jer je skoro dve trećine građana protiv pristupanja.

Ponovnom stavljanju u fokus teme „NATO – za i protiv“ doprinela je i nedavna izjava ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina da Rusija prihvata stratešku orijentaciju Beograda prema evrointegracijama, ali da za Moskvu postoje „crvene linije“. A to je pristupanje naše zemlje NATO paktu.

Glavni argumenti onih koji se zalažu da se uključimo u NATO jesu da ćemo brže stići u EU, da su sve zemlje u okruženju članice, da će se povećati strane investicije i smanjiti troškovi za bezbednost. Ključni argument protivnika jeste da bi Srbija „pljunula samu sebe“ kada bi se priključila paktu koji ju je bombardovao i koji i dalje radi na cepanju zemlje. Članstvo bi nas preskupo koštalo, a gro nacije je za vojnu neutralnost.

Za najtransparentnije promotere učlanjenja važe CEAS i Atlantski savet, ali i ISAK fond se na svom sajtu zalaže za ervoatlantske integracije, kao i donekle Helsinški odbor za ljudska prava, mada toga nema u njihovom statutu. Od političkih stranaka, za Severnoatlantsku alijansu izjasnili su se SPO, LDP i mađarske stranke. Najdecidnije „ne“ rekao je DSS, čija omladina jedina nije učestvovala na Prvoj beogradskoj nedelji NATO, u okviru koje je održan seminar „30 mladih eksperata o NATO temama“.

– Od sredine devedesetih javno zagovaram članstvo Srbije u NATO, a prvi tekst o tome objavila sam još 1998. – kaže Jelena Milić iz CEAS-a. – Mišljenje nisam promenila ni tokom NATO bombardovanja. Za mene NATO predstavlja političku, bezbednosnu i vojnu zajednicu stabilnih, ekonomski razvijenih, humanih zemalja u kojima vladaju principi slobodnog tržišta, vladavine prava, zaštite ljudskih prava, gde su javno mnjenje, civilni sektor i mediji važan korektiv vlada.

Ona veruje da je Srbiji mesto u toj organizaciji jer je regionalna, a regionalizacija je najbolji način organizovanog ulasaka u neminovne globalizacione tokove. Smatra i da je dobro što „transparentnije i intenzivnije promovišemo sve postojeće oblike saradnje sa NATO“, kao što su PfP, PARP a uskoro i IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), koji saradnju NATO sa Ministarstva odbrane prenosi na nivo Vlade:

– Pored četrdesetak programa, od 160, koliko smo odabrali u okviru Partnerstva za mir, ubuduće možemo da se uključimo u još neki. Tu su i poverenički fondovi zemalja članica, koji služe za pomoć onima koji su u procesu reorganizacije sistema bezbednosti ostali bez posla, za uklanjanje kasetnih bombi. NATO je nedavno pomogao i pri usavršavanju Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu. NATO standardi su nam bitni i za namensku industriju, a tržište EU i zemalja NATO je ne samo veće, već i manje opasno nego izvoz u zemlje koje su u konfliktima.

Uprkos svemu, ne veruje da ćemo se u bližoj budućnosti odlučiti za ovu vrstu integracija, jer je za članstvo u NATO potrebno ispuniti standarde od kojih je, kako kaže, Srbija još daleko. O članstvu se neće ozbiljnije razmišljati ni pre široke institucializacije odnosa sa Kosovom.

Profesor FPN Slobodan Samardžić jedan je od 200 intelektualaca i javnih ličnosti koji su pre tri godine potpisali proglas u kome insistiraju da se ispoštuje narodna volja prilikom odlučivanja o pristupanju Alijansi.

– Najmanje je pet razloga zbog kojih Srbija ne treba da pristupi tom savezu – kaže Samardžić. – Ona je, istorijski gledano, uvek bila neutralna i nije bila članica nijednog vojnog pakta. Ta neutralnost je i formalizovana Rezolucijom iz decembra 2007. Hazarderski je sada ulaziti u NATO, čija je jedina svrha da skupi vojsku siromašnih zemalja, sa mnogo nezaposlenih i gladnih, koji će služiti kao topovsko meso.

Samardžić pominje i bombardovanje SRJ 1999. izvan pravnog okvira OUN, i objašnjava da nikakva pomoć ne može da nadoknadi ljudske, materijalne i druge žrtve. Osim toga, perspektiva sveta je u ekonomskoj i odbrambenoj ravnoteži. Svetom više ne vlada jedna sila i njena vojna organizacija, i to ide u korist maloj zemlji kao što je naša, koja ne želi nigde da se svrsta.

– Priče da ćemo sa učlanjenjem dobiti više investicija, kao Rumunija ili Bugarska, jesu obmana. Oni su nagrađeni zbog širenja granica NATO prema Rusiji, i to su finansijski pratili državni fondovi, a ne zdrave investicije. Ni priče da ćemo imati jeftiniju odbranu nisu tačne, jer bismo morali da plaćamo godišnju kotizaciju, pratimo standarde, kupujemo oružje, i to sve da bismo ratovali za tuđe interese – konstatuje Samardžić.

Još jedan od potpisnika proglasa bio je istoričar Mile Bjelajac, koji je, takođe, protiv našeg ulaska u NATO:

– Alijansa služi za pokriće ratovima, i napravila je niz presedana na ovim prostorima, uključujući kidanje komada zemlje od Srbije. Dovoljno smo istrpeli u borbi za mir i nema razloga da se sada učlanjujemo u vojni savez. Procesi treba da se vraćaju u UN. NATO garantuje apsolutnu neravnopravnost, provocira ratne tenzije, diktira, nameće, male zemlje se boje za svoju sigurnost. Kada neko uđe u Alijansu, on mora da bude lojalan saradnik, a ne kamen spoticanja. Tako bi Srbija morala da pogazi principe, popusti pod internim ucenama, a njene vojne snage bile bi razbacane kojekuda. NATO nijednim aktom nije podržao bilo koji pravedan cilj Srbije i mi u takvom društvu ne treba da budemo.

META TERORISTA

NE postoji ispravnija i bolja pozicija od vojne neutralnosti, smatra Radomir Milašinović, dekan Fakulteta bezbednosti u Beogradu:

– Učlanjenjem bismo postali neko ko servisira krajnje potrebe NATO, ispunjava delikatne zadatke ne samo mirovnih misija, već i pomaže u manifestaciji političke sile. Samim tim, postali bismo meta terorista. On veruje da je NATO još pre dve decenije izgubio smisao postojanja, a jedan od razloga napada na našu zemlju bio je upravo pokušaj da dokaže svoju svrhu. To nije savez u kom bismo našli svetlu budućnost, već samo pokazali dvostrukost u moralu i karakteru: – NATO nije garancija bezbednosti, već primene sile prema zemljama koje nemaju snage da se odupru. To nije naše društvo i ne bi trebalo da bude naša budućnost!

NEGATIVAN STAV PREMA UČLANjENjU

NOVEMBARSKO istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazalo je da ulazak Srbije u NATO podržava samo 13 odsto stanovništva.

– Očigledno je da većina ima negativan stav prema pridruženju Srbije NATO, ali i da je procenat onih koji kažu da bi glasali protiv manji u ovoj, nego u prethodnoj godini. Stavovi građana prema NATO prvenstveno su emotivni, a ne racionalni. Kad god ih pitamo zašto su protiv pridruženja, dominantan a često i jedini odgovor je: „Zato što su nas bombardovali“. Kada postavimo neke racionalne argumente koji govore u prilog pridruženja, mnogi ih prihvataju. Građani malo znaju o NATO, a neznanje je uvek veliki prostor za predrasude. Stavovi o mnogim temama su se menjali kada se menjala klima u društvu u odnosu na ta pitanja, a primer je Briselski sporazum – kaže Svetlana Logar iz Stratedžika.

Sutra: Pohod na istok preko Srbije

Srbija (ne)će u NATO: Siromašne države kao topovsko meso | Društvo | Novosti.rs.

Advertisements