Архиве категорија: politika

Крај Европе какву ми знамо?

Buduća pokolenja će ovo doživeti .

Službena objava kraja Evrope kakvu mi znamo

Da bi se kultura održala duže od 25 godina mora postojati određena stopa fertiliteta od 2.11 dece po porodici.
Sve ispod toga i društvo će nestati.
Gledano kroz istoriju nijedna kultura se nije spasila nakon što joj je stopa nataliteta pala na 1.9. Stopu od 1.3 je nemoguće preokrenuti jer bi trebalo 80 – 100 godina da se sama ispravi, a nema ekonomskog modela koji bi održavao društvo kroz to vreme.
Drugim rečima, od 2 para roditelja, svaki par ima jedno dete, i ako svako to dete dobije jedno dete, biće 4 puta manje dece nego baka i dedova.
Ako se samo 1 milion dece rodi 2010. teško je imati 2 miliona odraslih koji će ući u svet 2030. Kako se populacija smanjuje tako će i društvo i kultura lagano nestajati.

Stopa nataliteta u Francuskoj je 1.8, Engleskoj 1.6, Grčkoj 1.3, Nemačkoj 1.3, Italiji 1.2, Španiji 1.1…
31 zemlja EU ima stopu nataliteta sve zajedno 1.38.
Istorija nam govori da je ove stope nemoguće preokrenuti.

Kroz nekoliko godina Evropa kakvu mi znamo prestaće da postoji.

Ali populacija Europe se ne smanjuje.

Zašto?

ISLAMSKA IMIGRACIJA!
Od svog populacijskog rasta Europe od 1990. 90% je islamska emigracija.
Francuska, dakle, ima stopu fertiliteta 1.8 promila, a muslimani u Francuskoj 8.1.
Južna Francuska, istorijski gledano jedna od regija s najviše crkvi u svetu, sad ima više džamija nego crkvi. 30% stanovništa ispod 20 godina su muslimani.
U većim gradovima poput Nice, Marselja, Pariza taj broj je narastao na 45%.
Do 2027 godine1 od 5 Francuza bit će musliman.
Ovim tempom, za samo 39 godina Francuska će biti islamska republika.

U zadnjih 30 godina u Velikoj Britaniji broj muslimana narastao je sa 8.200 na 2,5 miliona.
To je povećanje od 30 puta!!!!
U Velikoj Britaniji sad ima preko 1000 džamija, mnoge od njih su bivše crkve.

U Holandiji 50% novorođenčadi su muslimanskog porekla, i za 15 godina pola stanovništva Holandije biće muslimani.

U Rusiji ima 23 miliona muslimana.
Svaki 5-ti Rus je musliman.
Za nekoliko godina 40% ruske vojske bit će muslimani.

U Belgiji 25% novorođenčadi su muslimani.
Belgijska vlada je ustanovila da će 1/3 sve dece rođene u Evropi biti muslimanske veroispovesti za samo 15 godina.

Nemačka vlada prva je o tome javno prozborila.
„Pad (nemačke) populacije više se ne može zaustaviti.  Tendencija pada se više ne može zaustaviti. Nemačka će biti muslimanska zemlja do 2050. godine.“

Libijski vođa Muamar Gadaffi je izjavio:
„Postoje znakovi da će Alah osigurati pobedu nad Evropom bez mačeva, pušaka, bez osvajanja. Nisu nam potrebni teroristi, nisu nam potrebni bombaši samoubice. 50 miliona muslimana (u Europi) će je petvoriti u muslimanski kontinent kroz sledećih nekoliko decenija.“

Prema podacima iz 2007. ima ih 52 miliona, do 2017. godine, taj broj će se udvostručiti na 104 miliona.
Katolička Crkva je nedavno objavila da ju je islam nadmašio brojem registrovanih vernika.

Za 5-7 godina islam će biti dominantna religija na svetu.

Svet u kojem mi živimo nije onaj u kojem će naša deca i unuci živeti.

Zvuči smešno, no emancipacija, koja je uslovila podizanje svesti žena o sebi i slobodama koje su im bile uskraćene kroz istoriju i direktno uticala na pomenuti pad nataliteta, se pokazala kao odličan način da se totalno uruši zapadna civilizacija.

Ono što je najtužnije, bez obzira šta se misli o položaju žena u islamu, kada islam natalitetom preplavi zapadni svet i dostignu većinsku moć, jednostavno će ukinuti slobode koje žene trenutno uživaju.

______ (Препоручио Ј. П. )

Advertisements

Srbija (ne)će u NATO: Siromašne države kao topovsko meso

NEMA političke teme koja izaziva toliko polemika među partijama i istovremeno toliko jedinstva među građanima, kao što je učlanjenje Srbije u NATO. Između 60 i 70 odsto žitelja konstantno se izjašnjava protiv ulaska u Alijansu, ali je broj organizacija i partija koje su „za“ u blagom porastu.

Prošle nedelje održana je Prva beogradska nedelja NATO pod pokroviteljstvom NATO odeljenja za javnu diplomatiju i uz podršku Ambasade Slovačke. Organizatori su bili Centar za evroatlantske studije (CEAS) i Resurs centar Stari grad.

U isto vreme, u Crnoj Gori se rasplamsala rasprava o ovoj temi, a povod je bila inicijativa da se o članstvu odlučuje u parlamentu, umesto na referendumu. I tamo raspoloženje javnosti ne ide naruku promoterima Severnoatlantskog saveza, jer je skoro dve trećine građana protiv pristupanja.

Ponovnom stavljanju u fokus teme „NATO – za i protiv“ doprinela je i nedavna izjava ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina da Rusija prihvata stratešku orijentaciju Beograda prema evrointegracijama, ali da za Moskvu postoje „crvene linije“. A to je pristupanje naše zemlje NATO paktu.

Glavni argumenti onih koji se zalažu da se uključimo u NATO jesu da ćemo brže stići u EU, da su sve zemlje u okruženju članice, da će se povećati strane investicije i smanjiti troškovi za bezbednost. Ključni argument protivnika jeste da bi Srbija „pljunula samu sebe“ kada bi se priključila paktu koji ju je bombardovao i koji i dalje radi na cepanju zemlje. Članstvo bi nas preskupo koštalo, a gro nacije je za vojnu neutralnost.

Za najtransparentnije promotere učlanjenja važe CEAS i Atlantski savet, ali i ISAK fond se na svom sajtu zalaže za ervoatlantske integracije, kao i donekle Helsinški odbor za ljudska prava, mada toga nema u njihovom statutu. Od političkih stranaka, za Severnoatlantsku alijansu izjasnili su se SPO, LDP i mađarske stranke. Najdecidnije „ne“ rekao je DSS, čija omladina jedina nije učestvovala na Prvoj beogradskoj nedelji NATO, u okviru koje je održan seminar „30 mladih eksperata o NATO temama“.

– Od sredine devedesetih javno zagovaram članstvo Srbije u NATO, a prvi tekst o tome objavila sam još 1998. – kaže Jelena Milić iz CEAS-a. – Mišljenje nisam promenila ni tokom NATO bombardovanja. Za mene NATO predstavlja političku, bezbednosnu i vojnu zajednicu stabilnih, ekonomski razvijenih, humanih zemalja u kojima vladaju principi slobodnog tržišta, vladavine prava, zaštite ljudskih prava, gde su javno mnjenje, civilni sektor i mediji važan korektiv vlada.

Ona veruje da je Srbiji mesto u toj organizaciji jer je regionalna, a regionalizacija je najbolji način organizovanog ulasaka u neminovne globalizacione tokove. Smatra i da je dobro što „transparentnije i intenzivnije promovišemo sve postojeće oblike saradnje sa NATO“, kao što su PfP, PARP a uskoro i IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), koji saradnju NATO sa Ministarstva odbrane prenosi na nivo Vlade:

– Pored četrdesetak programa, od 160, koliko smo odabrali u okviru Partnerstva za mir, ubuduće možemo da se uključimo u još neki. Tu su i poverenički fondovi zemalja članica, koji služe za pomoć onima koji su u procesu reorganizacije sistema bezbednosti ostali bez posla, za uklanjanje kasetnih bombi. NATO je nedavno pomogao i pri usavršavanju Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu. NATO standardi su nam bitni i za namensku industriju, a tržište EU i zemalja NATO je ne samo veće, već i manje opasno nego izvoz u zemlje koje su u konfliktima.

Uprkos svemu, ne veruje da ćemo se u bližoj budućnosti odlučiti za ovu vrstu integracija, jer je za članstvo u NATO potrebno ispuniti standarde od kojih je, kako kaže, Srbija još daleko. O članstvu se neće ozbiljnije razmišljati ni pre široke institucializacije odnosa sa Kosovom.

Profesor FPN Slobodan Samardžić jedan je od 200 intelektualaca i javnih ličnosti koji su pre tri godine potpisali proglas u kome insistiraju da se ispoštuje narodna volja prilikom odlučivanja o pristupanju Alijansi.

– Najmanje je pet razloga zbog kojih Srbija ne treba da pristupi tom savezu – kaže Samardžić. – Ona je, istorijski gledano, uvek bila neutralna i nije bila članica nijednog vojnog pakta. Ta neutralnost je i formalizovana Rezolucijom iz decembra 2007. Hazarderski je sada ulaziti u NATO, čija je jedina svrha da skupi vojsku siromašnih zemalja, sa mnogo nezaposlenih i gladnih, koji će služiti kao topovsko meso.

Samardžić pominje i bombardovanje SRJ 1999. izvan pravnog okvira OUN, i objašnjava da nikakva pomoć ne može da nadoknadi ljudske, materijalne i druge žrtve. Osim toga, perspektiva sveta je u ekonomskoj i odbrambenoj ravnoteži. Svetom više ne vlada jedna sila i njena vojna organizacija, i to ide u korist maloj zemlji kao što je naša, koja ne želi nigde da se svrsta.

– Priče da ćemo sa učlanjenjem dobiti više investicija, kao Rumunija ili Bugarska, jesu obmana. Oni su nagrađeni zbog širenja granica NATO prema Rusiji, i to su finansijski pratili državni fondovi, a ne zdrave investicije. Ni priče da ćemo imati jeftiniju odbranu nisu tačne, jer bismo morali da plaćamo godišnju kotizaciju, pratimo standarde, kupujemo oružje, i to sve da bismo ratovali za tuđe interese – konstatuje Samardžić.

Još jedan od potpisnika proglasa bio je istoričar Mile Bjelajac, koji je, takođe, protiv našeg ulaska u NATO:

– Alijansa služi za pokriće ratovima, i napravila je niz presedana na ovim prostorima, uključujući kidanje komada zemlje od Srbije. Dovoljno smo istrpeli u borbi za mir i nema razloga da se sada učlanjujemo u vojni savez. Procesi treba da se vraćaju u UN. NATO garantuje apsolutnu neravnopravnost, provocira ratne tenzije, diktira, nameće, male zemlje se boje za svoju sigurnost. Kada neko uđe u Alijansu, on mora da bude lojalan saradnik, a ne kamen spoticanja. Tako bi Srbija morala da pogazi principe, popusti pod internim ucenama, a njene vojne snage bile bi razbacane kojekuda. NATO nijednim aktom nije podržao bilo koji pravedan cilj Srbije i mi u takvom društvu ne treba da budemo.

META TERORISTA

NE postoji ispravnija i bolja pozicija od vojne neutralnosti, smatra Radomir Milašinović, dekan Fakulteta bezbednosti u Beogradu:

– Učlanjenjem bismo postali neko ko servisira krajnje potrebe NATO, ispunjava delikatne zadatke ne samo mirovnih misija, već i pomaže u manifestaciji političke sile. Samim tim, postali bismo meta terorista. On veruje da je NATO još pre dve decenije izgubio smisao postojanja, a jedan od razloga napada na našu zemlju bio je upravo pokušaj da dokaže svoju svrhu. To nije savez u kom bismo našli svetlu budućnost, već samo pokazali dvostrukost u moralu i karakteru: – NATO nije garancija bezbednosti, već primene sile prema zemljama koje nemaju snage da se odupru. To nije naše društvo i ne bi trebalo da bude naša budućnost!

NEGATIVAN STAV PREMA UČLANjENjU

NOVEMBARSKO istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazalo je da ulazak Srbije u NATO podržava samo 13 odsto stanovništva.

– Očigledno je da većina ima negativan stav prema pridruženju Srbije NATO, ali i da je procenat onih koji kažu da bi glasali protiv manji u ovoj, nego u prethodnoj godini. Stavovi građana prema NATO prvenstveno su emotivni, a ne racionalni. Kad god ih pitamo zašto su protiv pridruženja, dominantan a često i jedini odgovor je: „Zato što su nas bombardovali“. Kada postavimo neke racionalne argumente koji govore u prilog pridruženja, mnogi ih prihvataju. Građani malo znaju o NATO, a neznanje je uvek veliki prostor za predrasude. Stavovi o mnogim temama su se menjali kada se menjala klima u društvu u odnosu na ta pitanja, a primer je Briselski sporazum – kaže Svetlana Logar iz Stratedžika.

Sutra: Pohod na istok preko Srbije

Srbija (ne)će u NATO: Siromašne države kao topovsko meso | Društvo | Novosti.rs.