Ознаке

jugoslovenski dukati. :etvorostruki

четвороструки дукати

Четвероструки дукати имали су на лицу портрете краља Александра И. Карађорђевића и Краљице Марије, а на наличју државни грб.

Основне карактеристике четвероструких дуката:
састав: 98,61% Ау, 1,39% Цу
промјер: 39,5 мм
маса: 13,96 г (0,4425 оз АГW)
обод: назупчан
ротација: медаљерска

Прописи о дукатима

Гвоздановић у свом чланку наводи: „Законом о новцу Краљевине Југославије (Службене новине број 104 А од 11. В. 1931. године) одређено је, да је новчана јединица динар који одговара вриједности од 26,5 млгр чистог злата. Дукате, коване у времену 1931-1934 Закон не спомиње као новац, па су они жигосани (пунцом) као што се то ради и с другим предметима од племенитог метала. Њихово је ковање регулирано „Правилником“, којег излажем наставно. Претпостављам да се између осталог њиме жељело направити некаквог реда у ковању дуката, односно стати, на пут ковању дуката који ће бити прихваћени као средство плаћања на другим територијама ван нашег или ковању (уствари патворењу) дуката неких држава које су до тада постојале, а који су радо примани на неким нашим подручјима или пак ван нашег територија.“

Пропис на којем се темељи ковање златних југославенских дуката 1931-1934 године изгледа овако:

На основу сугласне одлуке Господина Председника Министарског савета бр. 1641, од 13. јула 1930. године, дате по решењу бр. 11-10225, од 21. маја 1930 године, прописујем следећи

ПРАВИЛНИК
о ковању дуката с ликовима Њихових Величанстава Краља Александра И и Краљице Марије
и пуштању тих дуката у промет

Члан 1.
Ковање дуката с ликовима Њихових Величанстава Краља Александра И и Краљице Марије по обрасцу, утврђеном од стране Министарства финансија споразумно с Канцеларијом Његовог Величанства Краља, дозвољава се установама акционарског типа, чији уплаћени капитал износи најмање 3,000.000 динара.

Члан 2.
Установе, које се желе бавирти ковањем дуката, дужне су добити за то нарочито одобрење Министарства финансија.

Члан 3.
Установе, којима се одобри ковање дуката, дужне су ковати у властитим ковницама у земљи, уређеним по свим техничким прописима у погледу израде и контроле.

Члан 4.
Ново исковани дукати морају бити истог облика, тежине и финоће као и стари дукати.
Дукати нису новац, већ – роба.

Члан 5.
Облик нових дуката је овакав:

Велики дукат има с једне стране ликове с попрсјем Њ. В. Краља и Краљице, а около натпис: „Краљ Александар И Краљица Марија“. С друге стране (наличје) налази се државни грб – двоглави орао. Около грба налази се следећи натпис: „Краљевина Југославија 1931“, а испод грба „Дуката 4 Дуката“.

Мали дукат има с једне стране лик Њ. В. Краља, а около овога натпис: „Александар И Краљ Југославије“. С друге стране (наличје) налази се државни грб – двоглави орао. Около грба налази се следећи натпис: „Краљевина Југославија 1931“, а испод грба: „Дукат 1 Дукат“.

Велики и мали дукат имаће на ивици чарак.

Члан 6.
Ново исковани дулкат имаће, као и стари, финоћу 986 1/9.
Велики дукати имаће тежину 13,9636 грама, а у пречнику 39,5 милиметара.
Мали дукати имаће тежину 3,4909 грама, а у пречнику 19,75 милиметара.
Од ове се мере у садржим и тежини може у ковању дуката отступити и то: у садржају највише до 0,003 изнад или испод, а у тежини до 0,00125 изнад или испод нормале горе одређене.

Члан 7.
Ново исковани дукати могу се пустити у промет тек пошто буду жигосани од стране државне контроле мера и драгоцених метала и прегледани од стране техничких органа Министарства финансија у погледу правилне израде.

Члан 8.
Трговци дукатима дужни су на захтев државних контролних органа ставити им на расположење ради прегледа како књиге по којима је вођена куповина и продаја дуката, тако и саме дукате који се непродати налазе у радњи.

Члан 9.
Забрањује се свака продаја дуката на отплату ако се ти дукати одмах не уручују њихову купцу.

Члан 10.
Новоисковани дукати могу се продавати и за старе дукате по вредности злата, које се садржи у старим дукатима.

Члан 11.
Повучени стари дукат путем замене за нове не могу се више пуштати у промет већ морају бити уступљени овлашћеним ковницама или златарима на израду нових дуката или другог накита или ствари.

Члан 12.
Свако отступање од ових прописа како у погледу ковања дуката тако и у погледу трговања с дукатима казниће се писменом опоменом, а у тежим и поновним случајевима и одузимањем дозволе за ковање дуката или забраном трговања дукатима.

Решења по овим предметима доносиће Министар финансија на ос-нови утврђених кривица по рефератима Одељења државног рачуноводства и буџета.

Против ових решења може се жалити Државном Савету у року Законом предвиђеном.

Члан 13.
Овај Правилник ступа на снагу од дана објаве у „Службеним новинама“.

Министар финансија
Д-р С. Шверљуга с. р.

17. јуна 1931. године
Бр. 11-10060
у Београду
Жигосање (пунцирање) дуката

Будући да дукати нису новац него роба, на њих су стављане државне ознаке (жигови, пунце) које јамче чистоћу злата. Жигови (пунце) које су стављане на југославенске дукате су „клас“, „птице“ и „мач“. – Више: извор: http://blog.dnevnik.hr/hrvatskanumizmatika/2011/11/1629675650/jugoslavenski-dukati-1-uvod.html#sthash.0tEJxHFs.dpuf

Advertisements