Архиве категорија: vaseljena

BOG?

Mišljenja kroz vekove: Naučnici o Bogu

Naučnici o Bogu

Doživljaj Boga u svet nauke je raznolik. Šta se dešava kada se naučnici, posmatrači sveta zasnovanog na činjenicama, suoče sa duhovnošću zasnovanoj na veri i mističnom svetu.

Tokom vekova, mišljenja naučnika su bila različita, od pomirujućih do potpunog odbacivanja jednog ili drugog. Danas, mnogi naučnici biraju sredinu – prihvatajući mogućnost postojanja svemoćne sile, uz odbijanje da potvrde njeno postojanje uz: „Mi to jednostavno ne znamo.

U nastavku teksta su naučni i religijski citati nekih izuzetnih naučnika, od osnivača nauke do savremenih istraživača koji su odlučili da progovore o svojim verskim uverenjima.

Čarls Darvin (1809-1882), biolog

„Nemogućnost shvatanja da je ovaj veliki i čudesni univerzum, sa nam kao svesnim bićima, nastao slučajem, čini mi se glavni argument za postojanje Boga.“

Nil de Gras Tajson (1958 – ), astrofizičar i popularizator nauke

„Dobro nastali ste od ostataka (eksplodirane zvezda). Prebolite to. Ili još bolje, slavite to… Uostalom, koju plemenitiju misao neko može negovati od toga da svemir živi u svima nama?“

Stiven Hoking (1942 -), kosmolog i astrofizičar

„Ono što sam uradio je da pokažem da je moguće da zbog načina na koji je univerzum nastao on bude determinisan zakonima nauke U tom slučaju, nije potrebno da se obraćamo Bogu za objašnjenje kako je Univerzum nastao… Ovo ne dokazuje da Bog ne postoji, nego samo da on nije neophodan „

Karl Sagan (1934-1996), astrofizičar i promoter nauke

„Nauka je ne samo kompatibilna sa duhovnošću, ona je dubok izvor duhovnosti. Kada prepoznajemo svoje mesto u beskraju svetlosnih godina, i prolaznosti vremena, kada shvatimo zamršenost zamršenost, lepotu i suptilnost života, tada je ogromno osećanje, da se oduševljenje i poniznost kombinuju, sigurno duhovno … Shvatanje da se nauka i duhovnost međusobno isključuju nije dobro ni jednom ni drugom „

Frensis Kolins (1950 -), lekar i genetičar

„Nauka je … zaista moćan način – da se proučava svet prirode. Nauka nije posebno efikasna u … komentarisanju natprirodnog sveta. Oba sveta, su za mene, sasvim realna i prilično važna. Oni se istražuju na različite naučine… Oni koegzistiraju.. Osvetljavaju jedan drugi.“

Isak Asimov (1920-1992), biohemičar, pisac naučne fantastike

„Emotivno, ja sam ateista. Ja nemam dokaza da Bog ne postoji. Ali ja tako najsumnjiv verujem u to da ne želim da gubim svoje vreme.“

Albert Ajnštajn (1879-1955), fizičar

Dok je Njujork Tajms zabeležio da „Ajnštajn dosledno karakteriše ideju o ličnom Bogu koji odgovara na molitve, kao naivnu, a život posle smrti, kao željama“, Albert Ajnštajn takođe „sebe opisује kao ‘agnostika’ i ‘ne ateistu`“. Jedan dvosmislen citat iz odgovora Ajnštajna na pismo jednog šestaka glasi: „Svako ko ozbiljno učestvuje u naučnim istraživanjima postaje uveren da se duh manifestuje u zakonima univerzuma – duh mnogo superiornije od čoveka… Na ovaj način naуčne težnje dovode do religioznog osećanja posebne vrste, što je zaista sasvim drugačiji od naivne religioznosti.“

Maks Plank (1858-1947), fizičar

„Nije slučajno da su najveći mislioci svih vremena bili duboko religiozni.“

Ervin Šredinger (1887-1961), fizičar

„Veoma sam iznenađen da je naučna slika stvarnog sveta oko mene manjkava. Daje mnogo činjeničnih informacija, stavlja sva naša iskustva u veličanstveno dosledan poredak, ali sablasno ćuti o svemu što je zaista blizu našem srcu, što nam je zaista važno. Ne može da nam kaže nešto o crvenom i plavom, gorkom i slatkom, fizičkom bolu i fizičkom zadovoljstvu; ne zna ništa o lepom i ružnom, dobrom ili lošem, Bogu i večnosti…“

Rozalind Frenklin (1920-1958), biofizičar

„Po mom mišljenju, sve što je potrebno za veru je verovanje da se najboljim radom možemo doći ka uspehu i da je uspeh u našim planovima (unapređenje čovečanstva, sada i u budućnosti) vredan pokušavanja … Mislim da je verovanje u ovaj svet moguća bez vere u neki drugi svet.“

Verner fon Braun (1912-1977), raketni naučnik, kreator astronautike

„Mislim da je tako teško razumeti naučnike koji ne priznaje prisustvo superiornog bića iza racionalnog postojanja univerzuma, kao što je teško shvatiti teolog koji bi porekao napredak nauke.“

Ričard Dokins (1941 -), evolucioni biolog

„Što više razumete značaj evolucije, više se udaljavate od pozicije agnostika ka ateitmu. Kompleksne, statistički neverovatnije stvari su po svojoj prirodi teže objašnjive nego jednostavne, statistički verovatne stvari…“

Ser Artur Klark (1917-2008), pisac naučne fantastike

„Nauka može uništiti religiju ignorišući je isto kao i pokazivanjem svog neslaganjea sa njenim principima. Niko nikada nije demonstrirao, koliko sam ja upoznat, nepostojanje Zevsa ili Tora – ipak oni danas imaju svega nekoliko sledbenika.“

Mišljenja kroz vekove: Naučnici o Bogu.

Advertisements

POGLEDAJTE kosmički „ples“ Zemlje i Meseca

LONDON – Američka svemriska agencija (NASA) objavila je novi, neverovatni film koji prikazuje zajedničko kretanje Meseca i Zemlje kroz svemir.

Fotografije, na osnovu kojih je napravljen ovaj film, snimila je u oktobru robotska sonda Džuno koja se trenutno nalazi na putu ka Jupiteru.

Na snimku se vidi Zemlja kako se okreće oko svoje ose dok Mesec prolazi iza nje, krećući se udesno.

Skot Bolton, naučnik zadužen za program Džuno, rekao je za BBC da gledajući ovaj prizor posmatrač ne može a da se ne zamisli o mestu naše planete u kosmosu.

„Ljudi mogu da vide Zemlju i Mesec u pokretu, dok izvode svoj kosmički ples. Mislim da to stavlja stvari u perspektivu“, naveo je on, podsećajući da je pre nekoliko godina Vojadžer 1 poslao fotografiju koja je nazvana „Bledo-plava tačka“ po knjizi Karla Sagana.

Popularni astronom i pisac je tada rekao da se sve što znamo nalazi na toj sićušnoj plavoj tački.

„Naš film govori to isto, ali u slici koja se kreće“, dodao je Bolton, koji u San Francisku učestvuje na konferenciji Američke geofizičke unije (AGU), najvećem skupu naučnika koji proučavaju Zemlju i planetarni sistem.

Ovo nije prvi snimak Zemlje i Meseca u pokretu, ali prvi koji je napravljen sa udaljenosti od 1.000.000 kilometara, što je tri puta razdaljina između Zemlje i Meseca.

Snimak se može videti na JuTjubu. Autor prateće muzike je čuveni filmski kompozitor Vangelis.

Robotska sonda Džuno lansirana je sa vazduhoplovne stanice na Floridi u avgustu 2011, a u radijacijsko polje Jupitera, u kojem će ostati godinu dana, trebalo bi da stigne 2016.

Njen zadatak će biti da istraži koliko vode ima na ovoj džinovskoj planeti, šta izaziva ogromno magnetno polje oko nje i da li ispod guste i tople atmosfere Jupitera leži čvrsto jezgro.

POGLEDAJTE kosmički „ples“ Zemlje i Meseca | Reportaže | Novosti.rs.