-
призор из јужне србије, новембар 2013 (фотодокументација заветина) Блажена мадоно куд нестадоше надахнућа?
Куд погодбе? Стварност – демонстрира рецепт
прост. Спрдњу, звекет ситниша за плаћеном
услугом у кур салону. Пун талон питања.
Тиранију магле гушћу но овчије руно
до поднева растерује сунце – повесмо
ишчезава. Јутарња молитва. Трула крпа
кошуље. Клепетало. Туцање камена о
камен. Очеве штаке – неподношљива самоћа.
Сестринство манастира пешачи
путем у име свете вере. Алилуја,
Алилуја, свети оци. Мирише пљескавица
печена са роштиља, цена – два еура.
Испоснице ходају сањајући,
охо – хо, небо – огањ, море – разигран
морски коњић, момак наг.
На опалом листу преко потока превози се мрав.
Човек подиже ћуприју, у ту сврху. Људска мера је то.
Понизне монахиње чинодејствују тајну
вере са ногу, сапатницима шапућу речи благе –
умешен хлеб, лице им округло – малина,
оивичена црном марамом.
Христове госпе каткад нагнају путнике
на помисао да ће при крају пута
без омашке стићи у зоолошки врт –
одаја настањена безобразним мајмунима
радим да показују знатижељнима голо дупе
чека публику.
ШК | АРТ 