НОВО ВИНО В МЈЕХИ НОВИ

О ГРБУ БОГОМ ЧУВАНОГА БРАТСТВА БАТУРАН

(ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА)

baturani01

Велики грб братства Батуран

Милошћу Божијом, а у складу са израженом вољом братственика братства Батуран, изобрази се њихово грбовно знамење, о Благовестима, 25. марта (7. априла) 2005. године Господње.

Првобитна идеја о устројавању хералдичкога знамена овога српскога братства, старином из Боке Которске, родила се на Другоме сабору братства Батуран, одржаноме на Тјентишту, у августу 2004. године Господње. Међутим, званична одлука о изради и усвајању грба Батурана, донешена је на првоме заседању Организационога одбора Трећега сабора братства Батуран, које је одржано почетком фебруара 2005. године Господње.

На молбу представника Организационога одбора Трећега сабора братства, господина Слободана Ђ. Батурана, посла осмишљавања и емблазонирања овога грба прихватио се Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма. Приликом овога хералдичкога промишљања узете су у обзир и све жеље будућих баштиника грба (наравно, оне које су имале хералдичкога оправдања). Резултат таквога рада је грбовно знамење, које је пред нама.

Речени грб је изображен, у електронскоме облику, вештом руком господина Рада Павловића, Иконописца са благословом Његове Светости Патријарха Српскога Г.Г. Павла. Што се, пак, тиче самога хералдичкога дизајна, он је дело Ненада М. Јовановића, директора Центра за истраживање Православнога Монархизма, председника Одбора за хералдичке и генеалошке студије, члана Међународнога удружења хералда аматера и сарадника Интернет магазина “Глас хералда“. Наравно, он је и аутор стручнога хералдичкога блазона овога грба, на српскоме и енглескоме језику, што је један од основних предуслова за стицање регистрације овога грба код било којега надлежнога хералдичкога ауторитета у свету.

Значајно је да се нагласи да је речени грб добио позитивне (па, чак, и ласкаве) оцене веома релевантних хералада и хералдичара из нашега Отачаства и из света. Нарочито нам пријају врло ласкаве оцене Његовога Високоблагородија Барона Валерија Павловича Јегорова (Главнога хералда Светога Андреја Руске хералдичке колегије). Али су своје позитивне оцене изнели и хералдичари попут Његовога Високоблагородија Витеза Џорџа Лакија (председника Међународнога удружења хералда аматера, члана Краљевскога хералдичкога друштва Канаде и члана Конфедерације пољскога Племства); господина Мелвина Гвина Џеремаје (повереника Међународнога хералдичкога друштва, почаснога секретара Хералдичкога удружења, члана Савета шкотскога Удужења “Бели лав”, бившега секретара Међународнога удужења хералда аматера, члана Америчке академије за промоцију генеалошких и хералдичких наука и хералда немачкога Хералдичкога друштва Вестфалена); господина Џефрија Џона Кингмана Шугарса (члана Хералдичкога удружења и Међународнога удружења хералда аматера) и господина Небојше Дикића (сарадника српскога Интернет магазина “Глас хералда“)…

+ + +

Ова верзија грба Батурана је сачињена у складу са најбољим хералдичким предањем нашега поднебља, а графички је уобличена по узору на богато западно-европско хералдичко наслеђе.

С тиме у вези, овде је употребљено неколико класичних хералдичких символа, а вoдећи рачуна о генеалошкоме и породичноме предању реченога братства, док је нарочита пажња посвећена настојању да се постигне довољна мера једноставности (али не на уштрб изражајности и символичке вишезначности).

Дакле, на штиту сребрне боје (у хералдици бела боја одговара сребрној и символише чистоту, мир и спокој) у дну је постављен веома особени хералдички символ воде, који символише порекло и географски идентитет братства. Наиме, по породичноме предању, први Батурани на нашему поднедљу била су двојица браће, који су били пирати у XII веку и који су се настанили у близини града Котора. Због тога је на овоме грбу, море изображено са дванаест таласа…

Изнад хералдичкога приказа воде издиже се реалистични приказ планине Ловћен, која је и иначе у залеђу Котора. То је речити символ географскога идентитета и повеснога наслеђа братства. На падинама стеновите планине пропињу се два суoчена црвена лава, који између себе уздижу плави тролисни Часни Крст, којега постављају на сами врх планине. Овај хералдички мотив је вишезначан. Наиме, црвени лав на сребрноме пољу је грб града Котора, те је употреба баш овога символа у грбу Батурана разумљива. Лав је и Краљевски и витешки символ прве врсте.

То што они уздижу Часни Крст (и то баш овога типа и боје) има везе са великом и двоструком оданошћу овога братства. Прва њихова оданост јесте према Вери њихових праотаца, Светоме Православљу, док је друга оданост Српству. Управо зато и грб Батурана користи три српске народне боје: црвену (лавови), плаву (Крст) и белу (штит).

Није случајно ни то што лавови Крст постављају баш на место где се некада налазила славна Капела Светога Петра Цетињскога и место вечнога почивалишта великога Митрополита Петра II (Петровића-Његоша). Употреба овога символа је интересантна и у светлу једнога (истина, недовољно проученога) братственичкога родословнога предања, по којему Батурани, древном старином, потичу из Јерменије. Наиме, у Јерменији се налази и планина Арарат, на чији врх је пристала Нојева барка. Нојева барка и Часни Крст су Свети и вековечни Символи спасења и обновљенога живота, који је постављен изнад свега. Такође, ово је и речити символ решености за обновом традиције и то по цену великих напора и трудова.

На штиту почива тешка витешка кацига, каква је била уобичајена и у српској средњевековној хералдици. На њој је сребрно-црвени венац, као символ братственичке крвне и духовне везе. Из описанога венца израстају четири гранчице лековите биљке батујран, чије име упућује на име баштиника грба, а подсећа и на легендарнога предка братства, који се бавио траварством. Иначе, батујран (artemisia-annua) је планинска биљка, што подсећа и на порекло овога горштачкога рода. Гранчице батујрана су изображене, наизменично, у цвету и у листу, што символизује жељену родност и гранање овога братства. Четири гранчице, такође, упућују на четворицу браће Батурана из давнога XII века, који су се први настанили на српским просторима.

Лево и десно се развио богати плашт грба, који својим изгледом подсећа на хербални елеменат из челенке грба. Плашт је такође црвено-сребрни. Напоменимо и то да у хералдици, црвена боја символише војничку храброст и великодушност, док је у Православној иконографији она символ Крви Христове и боја Божанске Природе Његове.

Испод штита је лента са девизом грба на црквенословенскома језику (као символ традиције и наслеђа): “Вино ново в мјехи нови“. Речена девиза је, заправо, стих из Светога Јеванђеља по Матеју: “Вино ново у мехове нове“ (Мт.9,17). Избор управо овога мотоа није нимало случајан. Наиме, Крсна Слава Батурана јесте Свети Трифун, који је и виноградарска Слава. А, осим тога, ове речи су символ животнога оптимизма и воље за обнављањем и новим узлетом овога древнога српскога рода.

+ + +
baturani02

Блазон грба на српскоме језику:

ШТИТ: На сребрноме, израста из основе – воде, плаве увећане валовите греде и валовитих греда сребрне и плаве са четири издигнућа на свакој таласастој линији раздвајања, планина Ловћен гледана са југа право и на њој два црвена лава пропета суочена, златних канџи и језика, постављају латински плави тролисни Крст на врх

ЧЕЛЕНКА: На кациги са венцем и плаштом сребрним и црвеним, четири гранчице artemisia-annua-e у цвету и листу наизменично

МОТО: НОВО ВИНО В МЈЕХИ НОВИ (на црквенословенскоме језику)
_______________
извор: Центар за…

ЛеЗ 0004897

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s